Očna bolnicaProfesional - dr Suvajac

Miopija, kratkovidost ili minus dioptrija je sve češća u dečijem uzrastu. Adekvatno praćenje i lečenje kod velikog broja dece možete sprečiti ili usporiti dalji rast kratkovidosti i smanjiti rizik od komplikacija visoke kratkovidosti u odraslom dobu.

Zašto je to važno ?

I ako je miopiju moguće uspešno korigovati naočarima i kontaktnim sočima u dečijem dobu, u odraslom i laserski ukloniti, izuzetno je važno da se u populaciji spreči veći porast učestalosti visoke miopije. Pod visokom miopijom se obično smatraju dioptrije od -6 i veće i one ne predstavljaju samo optički problem, već značajno povećavaju rizik od ozbiljnih oštećenja  vida i bolesti kao što su ablacija mrežnjače, miopno oštećenje žute mrlje, glaukom, raniji nastanak katarakte kako osoba ulazi u srednje i starije životno doba. 

• Šta je kratkovidost ili miopija ?

  Miopija je jedna od refraktivnih (dioptrijskih) grešaka oka koja se izražava u minus dioptrijama i podrazumeva da osoba koja ima minus dioptriju mutno vidi daljinu bez naočara ili sočiva, dok je blizina na određenoj distanci jasna.

• Zašto se javlja kratkovidost ili miopija ?

  Najčešći uzrok tome je predugačka osovina oka u odnosu na fiziološku. Svaki milimetar dodatnog rasta odnosno dužine oka, dovodi do pojave blizu tri minus dioptrije. Tako da osoba koja ima oko duže za pola milimatara u odnosu na očekivanu (pod uslovom da je prelomna moć rožnjače fiziološka) može imati minus dioptriju od oko -1 do -1.50. Osoba koja ima za dva milimetra duže oko, ima miopiju od oko - 6 dioptrija.

• Koliko je učestala minus dioptrija ?

  Učestalost kratkovidosti ili stručno rečeno miopije, sve više raste u dečijoj populaciji u celom svetu. Najveća je u istočno azijskim zemljama gde dostiže učestalost i do 80% među školskom decom, dok je u Evropi, i ako niža sa učestalošću od 15 do 30%, takođe u porastu.

• Koji su glavni faktori rizika za pojavu miopije ?

  Nedovoljan boravak dece napolju, na dnevnom svetlu kao i više vremena provedeno u gledanju na blizu, tokom učenja i danas sve prisutnije gledanje u ekrane mobilnih telefona, tableta i računara. Pored ovih faktora rizika na koje je moguće uticati postoji i nasledni faktor, ukoliko jedan, ili oba roditelja imaju miopiju, na koji nije moguće uticati ali ga treba imati u vidu.

Kako se prati rast dioptrije ?

U dečijem uzrastu je pogotovo važno pratiti dinamiku rasta minus diotprije, kako bi se na vreme preduzelo lečenje i po potrebui korigovalo.

Rast dioptrije se prati na dva osnovna načina:

• Proverom manifestne dioptrije (nije dovoljno samo kompjutersko određivanje dioptrije) pre i nakon širenja zenica u toku oftalmološkog pregleda
• Merenjem aksijalne dužine oka (prednje - zadnjeg dijametra oka) na laserskim biometrima

Na koje načine se sprečava ili usporava dalji rast miopije ?

Sprečavanje ili bar usporavanje daljeg rasta miopije kod dece se postiže uz pomoć dva simultana pristupa.

Prvi podrazumeva da se utiče na faktore rizika za koje je dokazano da dovode do rasta dioptrije, i na koje može da se utiče,što podrazumeva:

• Boravak dece napolju na dnevnom svetlu od bar dva sata dnevno (izlaganje sunčevom svetlu stimuliše produkciju dopamina koji je bitan za normalna razvoj zida oka)
• Ograničavanje vremena provedenog u gledanju na blizu (pokazano je da svaki dodatni sat gledanja na blizu, povećava rizik od nastanka miopije za 21%)

Drugi podrazumeva lečenje koje propisuje oftalmolog i koje može da bude:

• Proposivanje posebnih defokus naočara, specifično napravljenih za kontrolu rasta miopije
• Propisivanje posebnih atropinskih kapi u slabijim koncentracijama, za koje je takođe dokazan uspešan terapijski efekat
• Propisivanje specijalizovanih kontaktnih sočiva za kontrolu rasta miopije

U zavisnosti od faktora rizika, brzine napredovanja miopije, uspešnosti već primenjene terapije, nekad se propisuje samo jedan terapijski modalitet, a nekad se kombinuje više njih (na primer nošenje specijalnih defokus naočara i ukapavanje atropinskih kapi).