Pojava ,,mušica’’ ili ,,crnih tačkica’’ i ,,končića’’ u vidnom polju je veoma čest razlog obraćanja pacijenata oftalmologu. Karakteristično za ove fenomene je da se njihov položaj menja kako osoba promeni pravac pogleda. Drugim rečima oni prate pravac pogleda.
Po primećivanju ovih fenomena pacijenti se obično zabrinuto jave oftalmologu iz dva razloga. Prvi je da po početku javljanja, ovi fenomeni mogu u priličnoj meri da smetaju osobama koje su do tada navikle da imaju potpuno čisto vidno polje. Drugi je da se pacijenti uplaše da su te pojave simtpom i znak nekog ozbiljnog očnog oboljenja. Po pravilu pacijenti žele da čuju odgovor na dva pitanja; da li su ti fenomeni stvaron znak neke bolesti oka i da li će se oni posle nekog vremena izgubiti.
Svi navedeni fenomeni koje pacijenti primećuju su posledica degenerativnih ( ali normalnih i fizioloških) promena u staklastom telu koje se javljaju sa godinama. Staklasto telo je providna, želatinasta struktura koja se nalazi u unutrašnjosti oka, između prirodnog očnog sočiva i mrežnjače koja prima svetlosne signale. Kao posledica degenerativnih promena dolazi do razmekšavanja i zgrušnjavanja određenih delova staklastog tela. Na mestima gde je staklasto telo gušće, svetlost slabije prolazi i u manjoj meri dolazi do mrežnjače. To primećujemo kao navedene sitne defekte u vidnom polju (mušice, končići, crne tačke).
Ono što je najbitinije da navedene promene najčešće ne predstavljaju znak nekog očnog oboljenja. One su veoma česte i veliki deo opšte populacije ih ima. Samim tim i ne zahtevaju nikakvo lečenje. Ukoliko su udružene sa većim defektima u vidnom polju i sa primećivanjem svetlosnih fenomena kao što su bljeksanje i sevanje, onda treba uraditi pregled očnog dna kako bi se dobio uvid u njegovo stanje i na vreme otkrili neke promene koje mogu biti od značaja.
Posle određenog vremena, mozak (koji i registruje svetlosne signale) se navikava na njihovo prisustvo i pacijent ih sve manje primećuje. Često vremenom i prestane u potpunosti da ih registruje. Ovaj proces se zove neuroadaptacija. Što se manje obraća pažnja na te fenomene, oni će brže i nestati. Jedino u slučajevima kad pacijent ne može da se navinke na prisustvo zamućenja u vidnom polju, i kad su ona prisutan u velikoj meri, u veoma malom broju slučajeva može da se razmatra njihovo operativno uklanjanje. Ipak treba imati u vidu da te operacije nose određeni rizik za nastanak komplikacija, koje i ako retke, mogu biti i veoma ozbiljne.
Kao što se iz teksta može zaključiti, pojava ,,mušica’’ ,,crnih tačkica’’ i ,,končića’’ u vidnom polju ne predstavlja ozbiljan simptom i prisutan je kod velikog broja osoba. Kad se prvi put jave pametno je obaviti pregled očnog dna kako bi se otklonila svaka sumnja i pacijent bio siguran da nema nikakvog razloga za brigu.