Očna bolnicaProfesional - dr Suvajac

Anti-VEGF injekcije za žutu mrlju - kako deluju i koliko često se primaju

Anti-VEGF injekcije: kako čuvaju centralni vid kod bolesti žute mrlje

Kada pacijent prvi put čuje da treba da primi injekciju u oko, najčešća reakcija je strah. Ipak, anti-VEGF injekcije danas predstavljaju standardnu i veoma važnu terapiju za nekoliko bolesti žute mrlje. Njihova pojava je promenila tok bolesti koje su ranije često vodile ka brzom i trajnom gubitku centralnog vida.

Šta znači VEGF?

VEGF je skraćenica za faktor rasta krvnih sudova (vascular endothelial growth factor). Možemo ga zamisliti kao signal kojim tse mrežnjači poručuje: „Napravi nove krvne sudove.“ Taj signal je koristan, na primer, kada rana treba da zaraste.

Problem nastaje kada se u mrežnjači ili ispod žute mrlje stvori previše VEGF-a. Tada mogu da rastu krhki, nefunkcionalni krvni sudovi. Oni lako propuštaju tečnost, lako krvare, pa žuta mrlja - deo oka odgovoran za čitanje, prepoznavanje lica i jasan centralni vid - otiče i oštećuje.

Kako anti-VEGF terapija deluje?

Anti-VEGF lek se vezuje za VEGF i blokira njegov signal. Kada taj signal oslabi:

• smanjuje se rast abnormalnih krvnih sudova;
• smanjuje se njihovo curenje;
• otok žute mrlje može da se povuče;
• krvarenje se lakše stavlja pod kontrolu;
• vid može da se stabilizuje, a kod dela pacijenata i da se poboljša.

Važna napomena: Ako je VEGF „otvorena slavina“ koja podstiče curenje i rast loših krvnih sudova, anti-VEGF privremeno zatvara tu slavinu. Međutim, sklonost oka da je ponovo otvori može ostati - zato su često potrebne ponovljene injekcije.

Kod kojih bolesti žute mrlje se koristi?

Anti-VEGF se najčešće koristi kada postoji aktivno curenje, otok ili rast patoloških krvnih sudova, naročito kod:

• vlažne, odnosno eksudativne starosne degeneracije žute mrlje;
• dijabetesnog edema makule i određenih oblika dijabetesne retinopatije;
• edema makule posle začepljenja vene mrežnjače;
• patoloških krvnih sudova kod visoke kratkovidosti;
• drugih oblika horoidalne neovaskularizacije, kada lekar potvrdi aktivnu bolest.

Anti-VEGF nije terapija za svaku bolest žute mrlje. Na primer, kod suve forme AMD bez novih krvnih sudova nema istu ulogu. Zato se odluka ne donosi samo na osnovu simptoma, već prema pregledu očnog dna i OCT snimku.

Da li je anti-VEGF samo simptomatska terapija?

Često se kaže da je anti-VEGF „simptomatska terapija“. To je delimično tačno, ali zahteva objašnjenje.

Terapija ne uklanja godine, dijabetes, oštećenje krvnih sudova, genetsku sklonost ili samu osnovnu bolest koja je pokrenula problem. Takođe ne može uvek da popravi ožiljak ili već trajno oštećene ćelije žute mrlje. U tom smislu ona nije konačno izlečenje i njen efekat može biti vremenski ograničen.

Međutim, anti-VEGF direktno deluje na jedan od glavnih mehanizama aktivne bolesti: blokira signal koji podstiče rast i curenje abnormalnih krvnih sudova. Zato je preciznije reći da je to terapija kontrole bolesti koja se često mora ponavljati.

Koliko često se daju injekcije?

Ne postoji jedan raspored koji važi za sve pacijente. Učestalost zavisi od dijagnoze, izabranog leka, OCT nalaza i odgovora oka. Najčešći tok izgleda ovako:

1. Početna faza: injekcije se često daju na približno četiri nedelje. Kod mnogih lekova i bolesti počinje se sa tri uzastopne mesečne doze, dok neke indikacije zahtevaju dužu početnu seriju.
2. Procena odgovora: lekar proverava vid i OCT. Ako nema tečnosti, novog krvarenja ili drugog znaka aktivnosti, razmak se može produžiti.
3. Održavanje: koristi se pristup „leči i produžavaj“. Interval može postepeno da poraste na 6, 8, 10, 12, a kod određenih lekova i stabilnih očiju i do 16 nedelja.
4. Ako se bolest ponovo aktivira: razmak se skraćuje. Neki pacijenti dugo ostaju na injekcijama, dok drugi posle perioda stabilnosti mogu preći na praćenje bez redovne terapije.

Koje vrste anti-VEGF injekcija postoje?

Lekovi iz ove grupe imaju isti osnovni cilj, ali nisu potpuno isti. Razlikuju se po građi, cilju koji blokiraju, mogućem trajanju efekta, odobrenim indikacijama i bezbednosnom profilu. Najčešći su: bevacizumab (avastin), ranimizumab (Luecentis), aflibercept (Eyelea), faricimab (Vabysmo). 

Nazivi i dostupnost lekova razlikuju se po zemlji i ustanovi. Izbor leka nije samo pitanje „koji je najnoviji“, već koja opcija najbolje odgovara konkretnoj bolesti, prethodnom odgovoru, bezbednosnim faktorima i potrebnom ritmu kontrola.

Kako izgleda davanje injekcije?

Postupak se obavlja u sterilnim uslovima i traje kratko:

1. Oko i kapci se pažljivo očiste antiseptikom.
2. Stavljaju se anestetičke kapi da bi površina oka utrnula.
3. Stavlja se nežni držač kapaka (blefarostat) kako oko ne bi moglo da trepće
4. Lekar veoma tankom iglom ubrizga malu količinu leka u staklasto telo oka.
5. Posle terapije proveravaju se oko i uputstva za naredne dane.

Pacijent najčešće oseća pritisak ili neprijatnost na sekundu, dve, a veoma retko bol. Blago peckanje, osećaj peska, crvena mrlja na beonjači ili prolazne „mušice“ mogu se javiti kratko nakon procedure.

Kad se hitno javiti oftalmologu nakon anti VEGF injekcije ?

Jak ili sve jači bol, naglo pogoršanje vida, pojava sekreta, velika osetljivost na svetlo ili nagli porast zamućenja nakon injekcije zahtevaju hitan kontakt sa oftalmologom. Takvi simptomi mogu ukazivati na retku, ali ozbiljnu komplikaciju poput infekcije u oku.

Zašto je anti-VEGF terapija potpuno promenio prognozu?

Pre anti-VEGF ere lekari su kod vlažne AMD često mogli samo da uspore gubitak vida kod određenih pacijenata. Dobitak vida bio je redak, a abnormalni krvni sudovi su mogli da ostave ožiljak u centru makule.

U velikim kliničkim studijama ranibizumaba, oko 94-96% lečenih pacijenata izbeglo je veliki pad vida tokom prve godine. U studiji MARINA, posle dve godine oko 91% lečenih očiju izbeglo je veliki gubitak vida, u poređenju sa oko 53% očiju koje nisu dobijale aktivnu terapiju; približno četvrtina do trećina lečenih dobila je najmanje 15 slova na tabli za vid.

To je bila suštinska promena: cilj više nije bio samo „izgubiti vid sporije“, već kod velikog broja pacijenata sačuvati funkcionalni centralni vid, a kod dela ga i poboljšati. Kasniji lekovi su zadržali taj princip i kod nekih pacijenata omogućili duže razmake između terapija.

Ipak, rezultat najviše zavisi od toga koliko je bolest trajala pre početka lečenja, koliko je makula već oštećena i koliko redovno se sprovode kontrole i terapija. Anti-VEGF ne može uvek da vrati ćelije koje su trajno propale, ali najčešće može da spreči ili smanji novo oštećenje.

Najvažnije što pacijent treba da zapamti

• Anti-VEGF blokira signal koji izaziva rast i curenje abnormalnih krvnih sudova.
• Terapija se najčešće daje mesečno na početku, a zatim se razmak prilagođava OCT nalazu.
• Nije trajno izlečenje osnovne bolesti, ali aktivno kontroliše njen najštetniji mehanizam.
• Postoji više lekova; nijedan lek i nijedan raspored nije najbolji za svako oko.
• Pravovremen početak i redovne kontrole značajno povećavaju šansu da se centralni vid sačuva.

Važna napomena: Ako primećujete talasaste linije, novu tamnu mrlju u centru slike ili naglo zamućenje centralnog vida, pregled očnog dna i OCT ne treba odlagati. Kod aktivne bolesti žute mrlje vreme može biti važan deo prognoze.

Očna bolnica Profesional