Dijabetesna retinopatija

Dijabetesna retinopatija

Organizam osoba koje boluju od šećerne bolesti (dijabetesa) ne može adekvatno da koristi I skladišti šećer (glukozu). Rezultat toga je povišen nivo šećera u krvi. Kad šećer u krvi postane previsok može da dovede do oštećenja strukura oka, pre svega krvnih sudova mrežnjače. Ova oštećenja dovode do nastanka dijabetesne retinopatije.  Što neko duže boluje od šećerne bolesti veća je verovatnoća da dođe do nastanka dijabetesne retinopatije.

Bitno je naglasiti da promene na mrežnjači mogu da postoje I više godina pre nego što dođe do pojave simptoma. Zbog toga I činjenice da  ljudi koji boluju od šećerne bolesti imaju 25 puta veći rizik da izgube vid od onih koji ne boluju od šećerne bolesti jako je bitan redovan godišnji pregled očnog dna kod pacijenata sa postavljenom dijagnozom šećerne bolesti. Na taj način sve promene mogu da se otkriju na vreme I dok su još u začetku.

Simptomi dijabetesne retinopatije

Kao što je već rečeno u ranim stadijumima dijabetesne retinopatije ne moraju da budu prisutni nikakvi simptomi I promene u kvalitetu vida, ali u kasnijim stadijumima oštećenja na očnom dnu mogu da dovedu do značajnog gubitka vida.

Novonastale deformacije posmatranih objekata, smanjenje vidne oštrine, otežano čitanje I rad na blizinu  mogu da ukažu na moguća oštečenja u žutoj mrlji (makuli) I moguće postojanje edema makule kod dijabetesne retinopatije.

Pojava ispada u vidnom polju, u vidu crnih mrlja, ,,letećih mušica’’ I sličnih tegoba može da ukaže na postojanje krvarenja na očnom dnu I u staklastom telu.
 
Još jedan simptom koji može da se javi su dvoslike. To je posledica oštećenja nerava koji inervišu očne mišiće. Ukoliko primetite bilo koji od ovih simptoma obavezno posetite oftalmologa kako bi bio urađen pregled očnog dna.

Šta izaziva dijabetesnu retinopatiju?

Povišene vrednosti šećera u krvi dovode do povećanog rizika za nastanak dijabetesne retinopatije kao I drugi sistemskih manifestacija. Visoke vrednosti šećera u krvi oštećuju krvne sudove mrežnjače što dovodi do isticanja tečnosti iz njih ili krvarenja. Posledično dolazi do edema mrežnjače I formiranja lipidnih depozita (masnih naslaga) na različitim mestima u mrežnjači. Ovo promene se prvo javljaju u takozavnoj neproliferativnoj dijabetesnoj retinopatiji.

Kod pacijenata sa slabo regulisanim vrednostima šećera u krvi dolazi do napredovanja bolesti I težih oštećenja krvnih sudova mrežnjače. Ta oštećenja dovode do smanjenog krvotoka I dostavljanja hranljivih supstanci određenim delovima mrežnjače. Stručno rečeno dolazi do ishemije mrežnjače.

Organizam, odnosno mrežnjača, to pokušava da kompenzuje stvaranjem (proliferacijom) novih krvnih sudova. Međutim, ti novoformirani krvni sudovi su abnormalne strukture, fragilni su I dovode do krvarenja u staklastom telu I nastanka hemoftalmusa I značajnog pada vida. Ovo je teži,  proliferativni stadijum dijabetesne retinopatije koji nelečen dovodi do slepila.

Komplikacije dijabetesne retinopatije uključuju krvarenja u mrežnjači I staklastom telu, formiranje fibrovaskularnih membrana na mrežnjači koje mogu da dovedu do ablacije mrežnjače, nastanak katarakte I pojavu glaukoma.

Dijagnoza dijabetesne retinopatije

Dijagnoza dijabetesne retinopatije se postavlja pregledom očnog dna I krvnih sudova mrežnjače koji se radi po širenju zenica.

Kod postojanja promena u žutoj mrlji (makuli) I postojanja edema makule može se uraditi OCT snimanje kako bi se preciznije utvrdilo stanje žute mrlje I pratio efekat terapije.

Ukoliko se sumnja na postojanje abnormalnih krvnih sudova mrežnjače I proliferativnog oblika dijabetesne retinopatije može se uraditi fluorosceinska angiografija. To je kontrastno snimanje krvnih sudova očnog dna u toku kojeg je moguće videti patološke krvne sudove.

Pored dijagnoze promena na oku jako je bitno praćenje I dobra regulacija šećera u krvi od strane endokrinologa. Najbolji pokazatelj vrednosti šećera u krvi je nivo glikoliziranog hemoglobin HgbA1c. On je pokazatelj tromesečnog nivoa šećera u krvi I samim tim je mnogo pouzdaniji pokazatelj od trenutne vrednosti šećera u krvi.

Prevencija oštećenja vida kod šećerne bolesti

Značajno je da u velikoj meri možete smanjiti rizik od nastanka težih oštećenja očnog dna I vida sledećim merama:

•    Pre svega dobrom regulacijom šećera u krvi (kao najvažniji pokazatelj uzima se vrednost HgbA1c čija vrednost ne bi trebalo da prelazi 6,5%, maksimalno 7%)
•    Dobrim regulisanjem krvnog pritiska I nivoa masnoća u krvi
•    Odgovarajućom ishranom
•    Redovnom umerenom fizičkom aktivnošću
•    Pridržavanjem saveta lekara, pre svega redovnim godišnjim oftalmološkim pregledima

Lečenje dijabetesne retinopatije

Treba imati u vidu da se kod 95% pacijenata sa već postojećom dijabetesnom retinopatijom može sprečiti značajan gubitak vida ukoliko se lečenje započne na vreme. Upravo se u tome ogleda važnost redovnih godišnjih pregleda oftalmologa.

Kod postojanja značajnijih oštećenja, dijabetesna retinopatija se može lečiti primenom argon lasera I  laser fotokoagulacijom (LFC). Pored laserskog tretmana koji je dugo bila metoda izbora poslednjih par godina se zlatnim standardnom smatra davanje intraokularnih injekcija inhibitora angiogeneze - anti VEGF lekova (avastin, lucentis, eyela).

Laser fotokoagulacija je metoda kojom se primenom laserskih pulseva na oštećene krvne sudove mrežnjače sprečava dalje curenje tečnosti iz oštećenih krvnih sudova I sprečava formiranje novih krvnih sudova. Takođe se kod postojanja edema žute mrlje sprečava njegovo pogoršanje i ubrzava  povlačenje tečnosti i njegovo smanjenje.

Laser fotokoagulacija je ambulantna procedura, radi se u lokalnoj, kapljičnoj anesteziji i  potpuno je bezbolna metoda.

Kod nekih pacijenata može doći do krvarenja u staklasto telo koje se nalazi ispred mrežnjače I dovesti do pada I zamućenja vida. Ukoliko posle određenog vremena ne dođe do resorpcije krvi I povlačenja smetnji moguće je uraditi vitrektomiju u cilju otklanjanja simptoma I poboljšanja vida. Pored toga vitrektomija se radi i kod prisutnih proliferativnih membrana na mrežnjači, kao i otoka žute mrlje gde postoji trakciona komponenta. Veoma je bitno naglasiti, da se danas vitrektomije rade mnogo ranije nego nekada, jer su napretkom tehnologije te operacije postale manje invazivne i pružaju bolju dugoročnu prognozu za očuvanje vida.

Ukoliko je kao posledica šećerne bolesti nastala komplikovana katarakta koja dovodi do pada vida moguće je uraditi operaciju katarakte sa ugradnjom intraokularnog sočiva.

Ukoliko je kao komplikacije šećerne bolesti došlo do nastanka glaukoma potrebno je I njegovo praćenje I lečenje.